PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Inelektualna svojina

Prava intelektualne svojine čine razne vrste zakonom definisanih prava kojima je zajedničko to što predstavljaju duhovne intelektualne tvorevine koje svome imaocu donose mogućnost ekonomske eksploatacije svoje tvorevine u uslovima u kojima je konkurencija isključena. Glavna podela prava intelektualne svojine predstavlja podelu na autorsko pravo i srodna prava s jedne strane, i pravo industrijske svojine, s druge strane.

Nastanku prava intelektualne svojine, prethodila je dilema da li treba predvideti subjektivna prava i dopustiti da se ideje prisvajaju ili je za razvoj kulture neophodno da sva nematerijalna dobra ostanu javna i u vlasništvu cele zajednice.

Kroz istoriju sva zakonodavstva sveta došla su do zaključka da je neophodno zaštiti ova dela odnosno stvoriti motivaciju za stvaranje i investiranje u dela intelektualne svojine, te su tako i ova dela postala ekonomsko dobro koje ima svog vlasnika, dok su se kao garanti razmene ideja i kulturnog razvoja paralelno razvijala i ograničenja u odnosu na ova prava.

Ono što je interesantno jeste činjenica da prava intelektualne svojine nisu tvorevina modernog doba, već je još u drevnoj Grčkoj postojala svest o izuzetnoj važnosti autorskih dela, iako njihova zaštita još uvek nije imala pravni okvir, a posebno ne pravne okvire kakve poznajemo danas. Naime, još u drevnim kulturama Grčke i Rima imamo primere jednogodišnjih zaštita koji su se pružale inovativnim kulinarskim receptima ili kažnjavanja učesnika u takmičenjima kreativnog pisanja koji su se koristili delima stvorenim od strane drugih lica.

Značaj intelektualne svojine koji je prepoznat još stotinama godinama pre nove ere, danas svakako ima veći značaj nego ikada, kako za fizička lica, tako i za kompanije za koje predstavlja samu srž ekonomskog razvoja, rasta poslovanja i konkurentnosti, kao i pokretačku snagu inovacija, te je potrebno na vreme stvoriti barijeru za zloupotrebe i zaštiti svoju intelektualnu svojinu. Inelektualna svojina je…

Kontakt